Decenijama su zemlje Persijskog zaliva – Katar, Saudijska Arabija i UAE – bile obećana zemlja za milione radnika iz Azije. Međutim, 2026. godina donela je dramatičan preokret. Dok sukobi između Irana, Izraela i SAD eskaliraju, strani radnici, koji čine kičmu ovih ekonomija, suočavaju se sa egzistencijalnom dilemom: ostati zbog plate koja izdržava cele porodice ili pobeći glavom bez obzira?
Situacija na terenu je napeta. Raketni napadi i sirene postali su deo svakodnevice u Dubaiju, Dohi i Abu Dabiju, pretvarajući luksuzne metropole u zone visokog rizika.
Plata kao jedini razlog ostanka
Za radnike poput Norme Taktakon, kućne pomoćnice u Kataru, odluka nije laka. Dok njena porodica na Filipinima zavisi od njenih doznaka, ona svaki put pretrne kada vidi projektile na nebu.
„Ovde zarađujem oko 500 dolara mesečno. To je četiri do pet puta više nego što bih mogla da zaradim kod kuće. Taj novac školuje moju decu za policajce i medicinske sestre“, kaže Norma.
Upravo je taj finansijski jaz ono što milione migranata drži u Zalivu uprkos opasnosti. Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), u regionu boravi oko 24 miliona migrantskih radnika, što ga čini najvećom destinacijom za radnu snagu na svetu.
Tragični bilans sukoba
Nažalost, rat u 2026. godini već je uzeo svoj danak među radničkom klasom. Zabeleženo je više smrtnih slučajeva radnika iz Nepala, Bangladeša i sa Filipina:
- Dibas Shrestha (29), čuvar iz Nepala, poginuo je u Abu Dabiju tokom napada 1. marta. Štedeo je novac da obnovi roditeljsku kuću uništenu u zemljotresu.
- Ahmad Ali (55), dobavljač vode iz Bangladeša, stradao je u Dubaiju od ostataka presretnute rakete dok je prekidao ramazanski post.
- Mary Ann Veolasquez (32), negovateljica sa Filipina, prva je žrtva sukoba u Tel Avivu dok je pokušavala da spase svog pacijenta.
Ove tragedije naterale su mnoge porodice u Aziji da preklinju svoje bližnje da se vrate, bez obzira na siromaštvo koje ih kod kuće čeka.
Masovna evakuacija i otežan povratak
Vlade Filipina i Bangladeša ulažu ogromne napore da vrate svoje državljane. Do kraja marta 2026. godine, preko 2.000 Filipinaca i stotine radnika iz Bangladeša vraćeno je posebnim letovima.
Međutim, evakuacija je logistička noćna mora. Zbog raketnih pretnji, letovi iz Dubaija i Katara su često obustavljeni, pa radnici moraju putovati satima kopnenim putem kroz pustinju do Saudijske Arabije kako bi se ukrcali na avione.
Nema izbora: Za neke je Zaliv i dalje „sigurniji“
Paradoksalno, za radnike koji dolaze iz zemalja zahvaćenih sopstvenim građanskim ratovima, poput Mjanmara, Dubai je i dalje bolja opcija.
„Imam spremnu torbu za hitne slučajeve, što mi je navika iz domovine. Ali ovde se osećam mirnije nego tamo“, kaže Su Su, koja radi u sektoru nekretnina u Dubaiju.
Ekonomski uticaj ovog egzodusa biće ogroman. Doznake radnika iz inostranstva čine 10% ekonomije Filipina, a slična je situacija i u Bangladešu. Ako se sukob ne smiri, ove zemlje bi mogle da se suoče sa ozbiljnim ekonomskim kolapsom.
