U svetu gde nam aplikacije mere svaku sekundu produktivnosti, a veštačka inteligencija (AI) piše mejlove umesto nas, ugledni list The Economist donosi kontra-intuitivan savet: Prestanite da optimizujete sve. Počnite da „pronkujete“.
Možda zvuči čudno, ali u modernom poslovnom okruženju, namerna neefikasnost postaje vaš najjači adut. Evo i zašto.
Šta gazele znaju o vašoj karijeri?
U biologiji postoji fenomen koji se zove „stotting“ ili, još lepše, „pronking“. To je trenutak kada gazela, videvši predatora, umesto da odmah pobegne, počne da skače uvis sa sve četiri ispružene noge.
Sa tačke gledišta efikasnosti, to je čista glupost – gazela troši dragocenu energiju i čini se vidljivijom. Međutim, to je „skupi signal“. Gazela time poručuje lavu: „Vidi koliko sam snažna i zdrava, nemoj ni da pokušavaš da me juriš, uzalud ćeš se umoriti.“
The Economist tvrdi da nam je u kancelarijama 2026. godine potrebno više ovakvog ponašanja.
1. Ručno pisanje umesto automatizacije
Ako menadžer želi da se zahvali kolegi, najbrže je poslati Slack poruku ili generisati AI zahvalnicu. To je efikasno, ali je signal „jeftin“.
Ništa ne može da zameni ručno pisanu poruku. Zašto? Upravo zato što je neefikasna. Potrebno je naći papir, olovku, kovertu… Onaj ko primi takvu poruku zna da ste „zapalili“ 15 minuta svog vremena samo za njega. To je dokaz da vam je zaista stalo.
2. Sastanci kao „belookovratni pronking“
Svi smo krivi za multitasking tokom dosadnih Zoom sastanaka – proveravamo mejlove dok neko priča. Istraživanja pokazuju da multitasking raste što sastanak duže traje.
Međutim, puna pažnja na sastanku, čak i onom najdosadnijem, zapravo je moćan signal posvećenosti. To je vaša verzija skakanja pred lavom. Poručujete: „Toliko sam siguran u svoju produktivnost da mogu da priuštim sebi luksuz da ti posvetim punu pažnju.“
3. Iskrenost kao rizik koji se isplati
U hijerarhijskim organizacijama, govoriti istinu šefu je opasno. Svi kažu da žele iskren feedback, dok ga zapravo ne dobiju. Ali, u svetu gde AI alati čine da svi zvučimo isto – ljubazno, neutralno i robotski – direktnost i autentično mišljenje (uz sav rizik) postaju način da zaradite poverenje i izdvojite se iz mase.
AI menja pravila igre: Ljudski faktor kao premija
Ethan Mollick sa Univerziteta Wharton ističe zanimljiv paradoks: studenti radije biraju AI da im napiše pismo preporuke jer će zvučati „bolje“. Ali Mollick insistira na pisanju rukom.
„Cilj je upravo u tome što mi treba 45 minuta. Ja palim svoje vreme kao signal da mi je stalo do tog studenta“, kaže Mollick za The Economist.
Isto važi i za zapošljavanje. Kompanije koje koriste AI da analiziraju video-intervjue šalju signal da im nije previše stalo do ljudi. One koje troše ljudske sate na razgovore šalju poruku o brendu koji ceni pojedinca.
Zaključak: Ponekad se isplati biti spor
Optimizacija ima smisla u proizvodnji, ali u međuljudskim odnosima i karijeri, ona briše vrednost. Ako želite da vas primete, nemojte samo trčati brže od drugih. Ponekad zastanite i skočite visoko u vazduh. Vreme je da počnete da pronkujete.
